1763
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1763 на Викимедијиној остави.
|
1763 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 27. јануар — Седиште португалског Бразила пребачено из Салвадора у Рио де Жанеиро. Од овог доба се устаљује наслов "вицекраљ" за гувернере Бразила.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 10. фебруар — закључен Париски мир (1763) којим су прекинута непријатељства између Велике Британије на једној, и Француске и Шпаније на другој страни; побједник Британија од Француске преузима Канаду, источни дио Лоуизијане (од Мисисипија до Апалачиана) и низ карипских колонија (Доминика, Гренада, Сент Винсент и Гренадини, и Тобаго), а од Шпаније Флориду; Француска је добила натраг Гвадалупу.
- 14. фебруар — Србима је декретом ускраћено место у Угарском сабору, уз позивање на привилегије да се питања Срба тичу владара а не сабора.
- 15. фебруар — Споразум у Хубертсбургу којим престаје Трећи шлески рат, тј. непријатељства између Пруске на једној, и Аустрије и Саксоније на другој страни, односно формално завршава Седмогодишњи рат; примена начела статус кво одржава предратне границе, али Пруска, иако потпуно материјално и финанцијски исцрпљена, из рата излази са великим угледом и репутацијом нове европске велесиле.
- 23. фебруар — Избија побуна робова у холандској колонији Бербице (Бербис, у дан. Гвајани, где је то празник) - угушен је до следеће године.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Спор између старе и нове властеле у Дубровнику: после блокаде институција, изгласана нова уредба о избору властеле за различита звања и части, према којој су се кандидати одређивали ждребом а сваки је имао подједнаке изгледе.
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — У Паризу је изгорела зграда Тхеатре ду Палаис-Ројал (обновљена 1770, опет изгорела 1781).
- 8. април — Џон Стуарт, 3. еарл од Бутеа напушта место британског премијера - Париски мир је сматран попустљивим, а предлог пореза на цидер је изазвао нереде.
- 16. април — Џорџ Гренвил је нови британски премијер (до 1765), поново виговац на власти.
- 19. април — Лидер Ленапе Индијанаца Тедyусцунг убијен у паљевини села у коме се налазио..
- 27. април — Понтиац, лидер Отави држи велико веће и тражи напад на Форт Детроит. Британци нису одржали обећање да ће се повући из долине Охаја и подручја западно од планина Аллегхенy, Индијанци ће их сада покушати избацити.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Индијански поглавица Понтиац, бивши француски савезник, потакнут лажним гласинама о наставку рата, изненада напада британско упориште Форт Детроит чиме почиње Понтјаков рат у Северној Америци (до 1766).
- 24. мај — Самуило постаје цариградски патријарх (1763-68. и 1773-74).
Јун
[уреди | уреди извор]- 11. јун — Наредбом царице Катарине, Јован Хорват је смењен као командант новосрпског корпуса, након многих оптужби на његов рачун; нови командант је ген Александар Мељгунов (Нова Србија ће догодине бити укинута, као и Славеносрбија).
- 22. јун — Индијанци започели опсаду Форт Пита (до августа) - добили су на поклон ћебад заражену богињама, али није јасно колико је то било ефективно.
- 28. јун — Коморан погођен земљотресом - материјална штета и стотинак мртвих.
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — Британска компанија у Бенгалу оглашава збацивање Мир Касима, враћају Мир Јафара.
- 9. јул — Породица Моцарт креће на велику трогодишњу турнеју из Салзбурга - Волфганг и Нанерл путују и свирају у Немачкој и Белгији до новембра. У Франкфурту га је видео 14-годишњи Гете.
- 15. јул — Оснива се Шајкашки батаљон у југоисточном делу Бачке (до 1873) војно-територијална јединица у саставу граничарског система Војне крајине у Хабзбуршкој монархији, а потом у Аустријском царству и Аустроугарској монархији. Постојао је све до развојачења 1873. године
- 16. јул — Почетак рата између царске Русије и Черкезије.
- 19. јул — Фуриани на северу Корзике је издржао месец и по дана ђеновске опсаде.
- 19. јул — Јован Хорват, командант Нове Србије у Русији је због злоупотреба смењен, лишен чина, осуђен је прво на смртну казну затим интернацију.
- 22. јул — Катарина II издаје манифест „О дозволи свим странцима који улазе у Русију да се населе у покрајинама које желе и о правима која су им дата“, што подстиче миграцију Немаца у Русију.
- 27. јул — Патент Марије Терезије о забрани емиграције: објављена је наредба о казнама. Прошлог месеца је препоручено митрополиту Павлу Ненадовићу да се заложи против исељавања из Монархије.
- 28. јул — Руска војска потпуковника Петра Гака стигла у село Мездегу, где ће подићи тврђаву Моздок (данас на северу Северне Осетије, Кавкаска линија). Ово се сматра почетком стогодишњег Руско-черкеског рата, одн. уводом у Руско освајање Кавказа (1800-1864).
- 31. јул — Понтјаков рат: Битка на Блод Руну је неуспешан британски покушај пробоја опсаде Форт Детроита.
- јул — Руска експедиција Стјепана Глотова је открила острво Кодиак поред Аљаске (прво руско насеље 1784), као и још неколико острва.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Манифест руске царице Катарине позива странце да се населе у царству. Следеће године Немци стижу на Волгу.
- 6. август — Понтјаков рат: Битка код Бусхy Руна на југозападу Пенсилваније: Британци су победили удружене Индијанце, успевају дотурити помоћ Форт Питу.
- 12. август — У Пруској објављен Општи пропис о сеоским школама, за школовање деце од пет до тринаест година.
- август — Велики пожар у Смирни, страдало 2.600 кућа.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 12. септембар — ради развоја уметности и заната, Катарина Велика, царица и самодржавка целе Русије, потписује највиши манифест о оснивању у граду Москви Царског дома за напуштиће, који се касније претворио у Занатску образовну установу, у Царску вишу техничку школу и у Московски државни технички универзитет „Бауман“, данас светски познату високошколску установу у Русији.
- 14. септембар — Битка код Девил'с Холеа, тј. кањона Нијагаре, коју Британци називају масакром, јер је у окршају са Сенецама погинуо 81 војник.
- септембар — Томас Гејџ је нови британски главнокомандујући у Северној Америци, уместо Џефрија Амхерста (до 1775).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Умро Август III, краљ Пољске-Литваније и електор Саксоније, у последњој земљи га наслеђује син Фридрих Кристијан (до децембра), а у Пољској креће лобирање за избор новог краља - руска царица помаже Станислава Поњатовског (изабран следећег септембра, влада до 1795).
- 7. октобар — Британски краљ Џорџ III, у настојању да консолидира новостечене територије у Северној Америци и успостави мир са индијанским племенима која су дотада била под француском влашћу, доноси Краљевску прокламацију којом је британским колонистима забрањено насељавање западно од планина Апалачиан, а што изазива свеопште незадовољство у Тринаест колонија - насељеници је игноришу, граница је померена на запад уговорима од 1768.
- 9. октобар — Након Ричарда Вала, нови главни министар Шпаније је Јерóнимо Грималди (до 1776).
- октобар — Почиње преписка царице Катарине и Волтера. Иначе, Волтер је ове године објавио Трактат о толеранцији.
- октобар — Доситеј Обрадовић одлази из Книнског Поља на Свету гору, али се успут разболео и кратко остао у Црној Гори.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар — Освећена је Пожаревачка црква (Сентандреја). Српско трговачко "содружество" је поставило мермерни крст. Ове године је изграђена и Саборна црква у Сентандреји.
- 18. новембар — Породица Моцарт је стигла у Париз, где остају до априла.
- 24. новембар — објављена Бајесова теорема.[1]
- 28. новембар — Умро је бурмански краљ Наунгдавгyи, наслеђује га брат Хсинбyусхин (до 1776). Први послови су му припрема новог рата са Сијамом и обнова разрушене Аве (Инwа), у коју ће вратити престоницу.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Алеути на Лисичијем острву се побунили против руских трговаца крзном и скоро све их побили, због чега ће догодине бити скоро уништени.
- 14. децембар — Паxтонски момци убили шесторицу Индијанаца у Пенсилванији, затим 27. 12. још 16 који су били склоњени у Ланцастер, следећег фебруара покушавају марш на Филаделфију.
- децембар — Агитација међу Секлерима у Мадефалви против кршења старих права, у вези са регрутацијом за пукове новоосноване Ердељске војне границе - следећег месеца долази до масакра.
- 17. децембар — Изборни кнез Саксоније Фридрих Кристиан је већ умро, од богиња, наслеђује га малолетни син Фридрих Август. (кнез до 1806, краљ до 1827, војвода Наполеонове Пољске 1807-15).
- 20. децембар — У Куру, у Гујани, после 51 дан путовања стиже први конвој са француским исељеницима, њих око 9.000 до фебруара 1765. Око три четвртине их умире од зараза.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Након Кирила II, нови пећки патријарх је Василије Јовановић-Бркић (до 1765) - последњи Србин на трону Пећке патријаршије.
- Црногорски владика Василије Петровић прави план о уједињењу свих српских земаља.
- Сушна година у Црној Гори, владика Василије моли Дубровчане за помоћ.[13]
- Најстарија позната песмарица међу Србима, збирка различитих прибележених песама: свештеник Теодор Добрашевић у Бастаји код Пакраца.
- Завршена Саборна црква Ваведења Пресвете Богородице у Плашком.
- У Куцуру долази 41 породица гркокатоличких Русина.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Непознат датум - Станоје Главаш, српски војвода. († 1815)
Смрти
[уреди | уреди извор]Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Август III од Пољске, пољски краљ и изборни кнез Саксоније
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „A Letter from the Late Reverend Mr. Thomas Bayes, F.R.S. to John Canton, M.A. and F.R.S.” (PDF). 24. 11. 1763. Приступљено 1. 3. 2012.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
