1766
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1766 на Викимедијиној остави.
|
1766. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Чарлс Едвард Стјуарт постаје нови јакобитски претендент, након смрти Џејмса Франциса - познат као Млади претендент или Боние Принц Чарли, живи у Италији.
- 14. јануар — Кристијан VII постао краљ Данске. Након смрти Фредерика V, нови данско-норвешки краљ и шлезвиг-холштајнски војвода је његов син Кристијан VII (до 1808). Ментално је слаб, углавном влада неко други.
- јануар — Британци основали своје прво насеље на Фалкландима, Порт Егмонт поред западног отока (на источном се налази француски Порт Саинт Лоуис).
- 20. јануар — Бурманско-сијамски рат: Бурманци започињу 15-месечну опсаду главног сијамског/тајландског града Аутхаyа.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 18. фебруар — Побуна робова на Мермину: Брод за превоз робова Холандске источноиндијске компаније у Индијском океану преузимају малгашки робови које је посада намеравала са Мадагаскара превести у Капстадт у данашњој Јужној Африци.
- 23. фебруар — Након смрти бившег пољског краља и последњег лотариншког војводе Станислава Лешћинскког, војводства Лораине и Бар постају део Француске.
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — У Њу Орлеанс, у раније француској Лујзијани, стигао је први шпански администратор Антонио де Улоа - француски креоли га не признају, на крају су се побунили 1768.
- 10. март — Шпански краљ Карло III, на предлог свог наполитанског министра маркиза од Ескуилахеа, доноси указ којим се поданицима забрањује ношење плашта и традиционалног широког шешира и уместо тога налаже ношење тругластих шешира и одеће по узору на тадашњу француску моду.
- 18. март — Британски парламент, чије је чланове лобирао амерички политичар и публицист Бенјамин Франклин, укида непопуларни Закон о маркицама; уместо тога је изгласан Деклараторни закон којим Парламент себи потврђује право доношења закона који ће важити у северноамеричким колонијама.
- 21. март — Црногорски владика Василије Петровић умро у Санкт Петербургу. Стари митрополит Сава ће затим за сапрестолника изабрати Арсенија Пламенца (митрополит 1781-84). Млади Петар завршава школовање у Русији, помаже деди-стрицу Сави.
- 24. март — Мадрид: незадовољство краљевим указом о одевању, али и повећањем цена хлеба и других намирница, ескалира у масовне нереде због којих ће краљ бити присиљен да смени непопуларног министра и отпустити не-Шпанце из свог кабинета.
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — Цар Јосип је дозволио јавности улаз у ловиште Пратер, ускоро настаје забавни парк.
- 10. април — Турнеја Моцартових: поново су у Паризу, одакле су стигли из Холандије. Остају у граду до јула, затим се преко Швајцарске враћају у Салзбург, у новембру.
- 22.април — Јак земљотрес праћен, цунамијем на истоку Мраморног мора, на трећи дан Курбан Бајрама: разарања у Цариграду (нпр. Фатихова џамија), осетио се до Солуна. Број мртвих процењен на 4.000, од чега 880 у Цариграду.
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Мyсорска инвазија Малабара: владар Мyсора Хyдер Али, који се ове године прогласио султаном, осваја Каликут.
- 20. јун — Уговор о пријатељству и трговини између Велике Британије и Русије.
- јун — Шћепан Мали је дошао у Маине код Будве, бави се траварењем - група људи је убеђена да је он у ствари руски цар Петар III, о чему преносе глас, догодине га проглашавају за владара (племенска анархија и четовање су пре овога достигли врхунац у Црној Гори).
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — У француском граду Абевилеу јавно мучен и одрубљивањем главе погубљен млади племић Жан-Франсо де ла Баре кога је локални суд био осудио због оскрвнућа локалне цркве, односно одбијања да скине шешир приликом црквене процесије; његово трупло је потом јавно спаљено заједно с примерком Волтереовог Филозофског речника.
- 25. јул — Завршен Понтјаков рат у Северној Америци - данас се сматра пат-позицијом између Индијанаца и британских власти.
Август
[уреди | уреди извор]- 13 - 14. август — Мартиник је погођен ураганом, након пожара у мају, а у септембру следи земљотрес и цунами.
- август — У Енглеској избијају нереди због скупог жита, трају до октобра. Жетве су лоше од 1763. а нарочито ове године.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 11. септембар — Султан Мустафа III укида Пећку патријаршију у корист грчке Цариградске патријаршије.
- 13. септембар — Насилно је укинута Пећка патријаршија и тиме отворен је пут за разбијање националног јединства Српског народа и Српске Цркве. Османска власт је Србе епископе протерала са њихових епархија. На њихова места, уз подршку Велике порте Цариградска патријаршија поставила је за епископе Грке фанариоте.[1] Српски епископи су протерани са столица, Пећ је потчињена Призренској митрополији, на челу са Грком митрополитом Гаврилом, остају само Цетињска митрополија под Петровићима, Карловачка митрополија у хабсбуршким земљама, а православни у млетачкој Далмацији су у тешком положају (немају митрополита).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Шпански краљ Карлос је именовао "владу" Малвинских/Фалкландских острва, у оквиру генералне капетаније у Буенос Аиресу - Французи су прошле године одлучили препустити Шпанцима Порт Лоуис, а ови га преузимају догодине као Пуерто Соледад.
- 26. октобар — У Санкт Петербург је стигао етјен Маврис Фалконет који ће радити на "Бронзаном коњанику", споменику Петру Великом, постављеном 1782.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 15. новембар — Лоуис Антоине де Боугаинвиле креће из Нанта на опловљавање света, са два брода и професионалним натуралистима и географима.
- 25. новембар — Папина була Кристиан републикае, поднаслов "О опасностима антикршћанских списа", упућена метрополитима и бискупима.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Шведска донела Закон о слободи штампе, чиме је постала прва земља у свету која је у уставу заштитила слободу штампе.
- 6. децембар — у Лондону основана Аукцијска кућа Кристи.
- 14. децембар — Руска царица Катарина издаје проглас да слободни сталежи бирају посланике.
- 25. децембар — Мапухе Индијанци започињу устанак против Шпанаца на југу Чилеа - у фебруару је постигнут мир, Шпанци су за сада потиснути из Арауканије.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Османске власти су укинуле Пећку патријаршију и српске епархије дале на управљање Цариградској патријаршији.
- Европа 1748-66 - ове године је укинуто Војводство Лораине
- Изузетно родна година у Босни, нестало је и куге која је харала од 1762; добар период траје до 1782.
- Завршени велики радови на Петроварадинској тврђави (још и контрамински систем до 1776. и последњи радови до 1790).
- Основана Гимназија Карловац.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 23. фебруар - Станислав Лешћински, краљ Пољске и велики кнез Литваније
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Др Димшо Перић: Македонски раскол у Српској Православној Цркви”. ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ (на језику: српски). Приступљено 2025-09-13.
